Čim je u nas objavljeno
da si privarija ženu,
muškarcima si
simpatičniji , a ni ženama
nisi mrzak. Međutim, ako
to javno priznaš i moliš za
oprost, to je nedopustivo
piše robert pauletić
Pazite ovo: I VANI ŠEVI. Ivanišević. Sudba zapisana u prezimenu. Dobro šta ševi, nego i pisma piše! (Ivicu Ivaniševića bih molija da skuža, rečenica se ne odnosi na njega.)
Moj prijatelj iz ditinjstva Saša Radović zvan Rade, momak koji je u svoje vrime bija poznat po najvećemu broju ženskih skalpova u kvartu, jedanput davno mi je objašnjava kako triba postupit u slučaju da te cura okrivi za prevaru: “Uvik triba reć: nisan! I ako te uvati s drugon ženskon u krevetu, ti joj reci: ‘Dobro, je l’ ti viruješ svojin očima ili meni?’. Nikad se ne smi priznat, nikad!”
Sitija san se svega toga jer san baš trevija Radu na peškariji. Ostavija san kupljenoga šampjera barba Ivi da ga očisti, pa smo prika i ja išli na piće i akademski, nikako tračerski, prokomentirali zadnje vijesti u slučaju preljubnika godine, Gorana Ivaniševića, ovo s javnin pismon ženi.
Goran je, dakle, u pismu sve nedvosmisleno prizna, posuja se pepelon, zakopa u prašinu. A nije mu bila potriba.
Dok je barba Ive na svome banku vadija branče šampjeru, Rade mi je uz piće jasno ocrta sve šta je Goran triba napravit da ne bi njemu izvadili branče.
Kraj Rade i mene su u međuvremenu s vrićicama sile dvi blajhane lajone, roba tridesetak godina. Prva je zamijaukala: “Ajme, jesi vidila kako se Goran sroza s onon porukon ženi?” Druga je rubon usana otpunila dim u mome pravcu i procidila: “Bože, ja više ne bi rič progovorila s njin, ni da san Vanja ni da san Tanja! Ali znaš šta, meni se čini da mu je Tanja ono i pisala. Sram ga bilo!”
Rade i ja smo se značajno pogledali i bez riči složili u tome da se Goran sad totalno sjeba. Tek će ga posli pisma svi razapet ka Isukrsta. Ove dvi lajone ovde simbol su hrvatske javnosti.
Duboko u našemu društvu i kulturi oduvik je usađeno to da se oko muškarca koji je uvaćen u preljubu stvara aura nestašnog momčine. U stilu: “Ako si inače dobar prema ženi i familji, šta ima veze ako si kresnija šta sa strane?” Naravno, uvati li se žena s prstima u marmeladi, zgrozit će se muški i ženske bez razlike: “Zamisli ti kurbetine nevirne!”
Dakle, čim je u nas objavljeno da si privarija ženu, muškarcima si simpatičniji nego prije, a ni ženama nisi mrzak. Međutim, ako to javno priznaš i moliš za oprost, to je nedopustivo. Svi će komentirat samo to da Goranu one dvi dlakave loptice nisu na mistu di bi morale bit.
Naime, učinit tako nešto doma, između četri zida, na primjer rasplakat se, klečeći obujmit ženina kolina i klet se da nećeš nikad više, to je još ajde-ajde, jer te niko ne vidi. Ali u javnosti priznat preljub i isprid svih molit ženu da ti oprosti?! To je možda prihvatljivo u Americi, di bi Gorana odma drugi dan zvala debela Oprah, pa bi on kod Oprah opra grije i sve ovo iz pisma lipo izbifla čvrsto gledajući u kameru, tek bi mu se malo grčila brada. U nas, međutim, Oprah ne postoji. Di će ovde Goran ić ispovidit bludne radnje, u Denisa Latina?
Ivanišević je predugo boravija vanka, posta je preveliki kozmopolit. Cili dišperan šta su ga uvatili s kalanin mudantama, učinija je isto šta i svojedobno Hugh Grant, oni glumac šta su ga ukebali s kurbon: sve je prizna i javno se ispriča partnerici. To je moderno, lipo i ljudski. Pokaza je da ima dušu, da nije okorija. Bori se za ženu i familju. Ponija se, ukratko, ka pravi suvremeni muškarac. Razlika je u tome šta je Hughu Grantu nakon toga karijera munjevito krenila uzbrdo, a Goran će, bidan, najebat na svim frontovima.
Ženo, ne viruj novinarima!
•• Da je Tanja, recimo, žena od moga Rade, evo kako bi otprilike izgledalo pismo:
“Draga moja ženo, ta cura i ja jesmo se nešto malo gledali, jer ja se njoj sviđan ali, viruj mi, nikad se nije dogodilo ništa više od par pogleda! Upilala me sa SMS-porukama, nisan je nikako moga otkačit, i odlučija san se nać s njon na nekon privatnome mistu, da joj definitivno objasnin kako me mora pustit na miru. Našli smo se dva puta i cilo vrime samo razgovarali. Je, falija san. Snimili su nas kako ulazimo i izlazimo, i sve skupa izgleda strašno, ka da san te stvarno vara. Čak nisan siguran da ona nije naručila fotoreportere, samo da mi se osveti šta je ne želin. Tamo unutra, u stanu njezine tete, mi smo u dva navrata ozbiljno pričali, reka san joj da volin samo tebe, i ona je konačno shvatila da je veza između mene i nje apsolutno nemoguća. Eto, mila moja, to ti je prava istina! Je l’ viruješ meni ili novinarima?”
![[Povratak na naslovnu stranu]](../inc/images/sdlogo-novo.gif)
1/2
piše robert pauletić
To je možda prihvatljivo u Americi, di bi Gorana odma drugi dan zvala debela Oprah, pa bi on kod Oprah opra grije i sve ovo iz pisma lipo izbifla čvrsto gledajući u kameru, tek bi mu se malo grčila brada. U nas, međutim, Oprah ne postoji. Di će ovde Goran ić ispovidit bludne radnje, u Denisa Latina? 
SMS-porukama, nisan je nikako moga otkačit, i odlučija san se nać s njon na nekon privatnome mistu, da joj definitivno objasnin kako me mora pustit na miru. Našli smo se dva puta i cilo vrime samo razgovarali. Je, falija san. Snimili su nas kako ulazimo i izlazimo, i sve skupa izgleda strašno, ka da san te stvarno vara. Čak nisan siguran da ona nije naručila fotoreportere, samo da mi se osveti šta je ne želin. Tamo unutra, u stanu njezine tete, mi smo u dva navrata ozbiljno pričali, reka san joj da volin samo tebe, i ona je konačno shvatila da je veza između mene i nje apsolutno nemoguća. Eto, mila moja, to ti je prava istina! Je l’ viruješ meni ili novinarima?”